Na Volstritu su u utorak indeksi na berzama znatno porasli, zahvaljujući boljim nego što se očekivalo poslovnim rezultatima nekoliko kompanija i optimizmu ulagača u vezi Bregzita.
Dau Džouns ojačao je 237 bodova ili 0,89 posto, na 27.024 boda, dok je S&P 500 porastao 1,0 posto, na 2.995 bodova, a Nasdaq indeks 1,24 posto, na 8.148 bodova.
Za skok indeksa najviše su zaslužni bolji nego što se očekivalo kvartalni poslovni rezultati nekoliko kompanija i banaka, među ostalim, JP Morgana, UnitedHealth grupe i Johnson & Johnsona.
Cena akcije Junajtedhelta skočila je više od 8 posto, JP Morgana više od 3, a J&J-a 1,6 posto.
Tako je sezona objava poslovnih rezultata za treće tromesečje počela dobrim izvještajima, iako je bilo i podbačaja.
Akcija Goldman Saksa pojeftinila je jer je ta investicijska banka u proteklom kvartalu ostvarila nešto manju dobit nego što se očekivalo.
Pala je i dobit Vels Farga, ali cena akcije te banke porasla je 1,6 posto jer se ulagači nadaju boljim rezultatima pod vođstvom novog čelnika koji će ovih dana stupiti na dužnost.
Nakon prvih poslovnih izveštaja, ulagači se nadaju da bi sezona rezultata ipak mogla biti bolja nego što se očekuje.
Naime, analitičari u anketi Rojtersa procenjuju da su zarade kompanija iz sastava S&P 500 indeksa u trećem tromesečju pale za 3,2 posto u odnosu na isti period prošle godine, što bi bio njihov prvi pad od 2016. godine.
To je posledica usporavanja rasta globalno ekonomije zbog trgovinskog rata između SAD-a i Kine, koji traje već 15 meseci i koji je pogodio svetska finansijska tržišta, poremetio proizvodnju i dobavne lance.
„Definitivno se vidi usporavanje, ali ono nije tako strašno kao što su se ulagači plašili. Bolji poslovni rezultati kompanija nego što su se ulagači plašili vide se u prvim izveštajima i verujem da će se taj trend zadržati do kraja sezone objava rezultata”, kaže Nik Raič, direktor u kompaniji “The Earnings Scouting Report”.
Krajem prošle nedelje predsednik SAD-a Donald Tramp objavio da su Kina i SAD ostvarile prvu fazu značajnog trgovinskog sporazuma, koji uključuje razmenu poljoprivrednih proizvoda, pitanje valute i neke aspekte zaštite intelektualnog vlasništva.
Zahvaljujući tome, Vašington je odložio povećanje carina s 25 na 30 posto na oko 250 milijardi dolara vrijedan kineski izvoz, što je trebalo stupiti na snagu ove nedelje.
Međutim, ništa od te faze sporazuma još nije stavljeno na papir, a obe strane poručile su da je preostalo još puno posla.
Ministar finansija SAD-a Stiven Mnučin kazao je ovih dana da će carine na kineski uvoz biti povećane 15. decembra, ako se do tada ne postigne dogovor.
I na većini evropskih berzi cene akcija su juče porasle. Doduše, londonski FTSE indeks oslabio je 0,03 posto, na 7.211 bodova, no frankfurtski DAX porastao je 1,15 posto, na 12.629 bodova, a pariški CAC 1,04 posto, na 5.702 boda.