Na Volstritu su u sredu cene akcija snažno porasle, jer su ulagače ohrabrili dobri pokazatelji iz američke ekonomije, a pozitivno je na tržište uticao i rezultat Džoa Bidena u trci za predsedničkog kandidata iz Demokratske stranke.
Dau Džouns skočio je 1.173 boda ili 4,53 posto, na 27.090 bodova, dok je S&P 500 porastao 4,22 posto, na 3.130 bodova, a Nasdaq indeks 3,85 posto, na 9.018 bodova.
Poslednjih dana se na Volstritu trguje vrlo nestabilno, pa jedan dan cene akcija oštro padnu, a drugi dan porastu.
To je obeležilo prvi deo ove nedelje, nakon što su prošle nedelje berzanski indeksi potonuli više od 10 posto, zbog strahovanja ulagača da će širenje koronavirusa u svetu izazvati veće ekonomske štete nego što se očekivalo.
Ipak, statistički pokazatelji u SAD-u za sada ne ukazuju na to. Prema podacima agencije za zapošljavanje ADP, u februaru je broj zaposlenih u privatnom sektoru porastao za 183.000, više nego što se očekivalo.
Bolji nego što se očekivalo bili su i podaci o rastu aktivnosti u američkom uslužnom sektoru, a pozitivno je na tržište uticao i rezultat Džoa Bidena u trci za kandidaturu za predsednika SAD-a.
Nakon izbora u tzv. 'superutorak', predizbori za predsedničkog kandidata u Demokratskoj stranci, sveli su se na dvojicu, levo orijentisanog senatora Berniea Sandersa i bivšeg potpredsednika, centrističkog Džoa Bidena.
Volstrit preferira Bidena, jer mnogi iz tog okruženja smatraju da je Sanders radikalan.
„Investitori se plaše Sandersa jer on želi kapitalizmu odseći glavu značajnim povećanjem poreza imućnijima, ali i preusmeriti fondove kako bi javne usluge, kao što su zdravstvene, bile besplatne za sve“, kaže Ed Jardeni, predsednik u kompaniji “Yardeni Research”.
Nakon jučerašnjeg skoka, S&P 500 indeks na dobitku je od početka nedelje gotovo 6 posto, ali i dalje je oko 7,5 posto ispod svog rekordnog nivoa, dostignutog 19. februara.
U međuvremenu, broj zaraženih i umrlih od koronavirusa u svetu raste, pa su ulagači oprezni zbog mogućih ekonomskih šteta.
Nastojeći da podrži ekonomiju, u utorak je američka središnja banka smanjila ključnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih bodova, u raspon od 1 do 1,25 posto.
Predsednik Feda Džerom Pauel, poručio je da američka ekonomija ostaje snažna, ali da bi širenje koronavirusa moglo u narednom periodu da izazove usporavanje rasta.
Ulagači nisu očekivali smanjenje kamata pre redovne sednice čelnika Feda 18. marta, pa ih je potez središnje banke zabrinuo. Fed, naime, još od finansijske krize 2008. godine nije smanjio kamate van redovnih sednica.
„Fedovo smanjenje kamata, dve nedelje pre redovne sednice njegovih čelnika, ukazuje na određeni nivo panike. Svi smo zabrinuti dok čekamo pokazatelje koliko je koronavirus uticao na ekonomiju“, kaže Oliver Pursče, strateg u kompaniji “Bruderman Asset Management”.
I na evropskim berzama, cene akcija su juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,45 posto, na 6.815 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 1,19 posto, na 12.127 bodova, a pariški CAC 1,33 posto, na 5.464 boda.