Trgovinski rat između Kine i Sjedinjenih Američkih Država ne jenjava, a od ponedeljka je prešao u novu fazu koju neki stručnjaci nazivaju i valutni rat. Naime, kineska centralna banka devalvirala je juan tako da je kurs kineske valute posle više od jedne decenije probio ključni nivo od sedam juana za jedan dolar, a američko ministarstvo finansija označilo je zbog toga Kinu kao valutnog manipulatora, prvi put od 1994. godine. Ova najnovija dešavanja u trgovinskom konfliktu između dve zemlje izazvala su burne reakcije i na globalnim finansijskim tržištima.
“Dolar više nije univerzalno platežno sredstvo, a Amerika mora da se suoči sa činjenicom da nije – i nikad više neće biti – ekonomska sila broj jedan”, ocenio je konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
Slična predviđanja iznela je i američka banka JP Morgan koja smatra da će se američki dolar suočiti sa teškoćama da ostane vodeća međunarodna valuta u narednim decenijama. Naime, celokupna Azijska ekonomska zona učestvuje sa dve trećine u globalnom ekonomskom rastu i čini 50 odsto globalnog BDP-a, a rastuća kupovna moć te regije povećaće broj nedolarskih transakcija.
“To će umanjiti status dolara kao rezervne valute. Drugim rečima, u narednim decenijama smatramo da će svetska ekonomija preći s dominacije SAD i američkog dolara u sistem u kojem će Azija posedovati veću moć”, ocenuje američka banka.
Bušatlija smatra da se SAD trenutno ponašaju kao “ranjena zver” koja u tom svom koprcanju više povređuje najbliže, odnosno prijateljske zemlje, nego one sa kojima ima suprotstavljene stavove.
“Evropa oseća ozbiljno opterećenje zbog odnosa sa SAD. Trgovinski sukobi Amerike, sankcije i zatvaranje pojedinih tržišta, koje dovodi i do sprečavanja saradnje evropskih kompanija sa Bliskim Istokom ili Rusijom imaju značajne posledice. Nemačka, na primer, uvozi gas iz Rusije i trenutna situacija veoma ometa taj proces, a znamo i da je uz razne pritiske iz SAD uništen projekat gasovoda Južni tok, dok se sada slično pokušava i sa Severnim tokom 2”, rekao je on.
On smatra da je slična situacija i sa Iranom, koji se polako otvara i postaje veoma primamljivo tržište na kome bi Evropa imala mnogo toga da proda, ali i da kupi, poput nafte i gasa.
“Evropa mora da reši problem sa SAD da bi mogla da rešava svoje probleme, pošto je praktično reč o spojenim sudovima”, naveo je.
Bušatlija kaže da je usporavanje evropske privrede sasvim očekivano, jer je kriza iz Amerike, koja je tamo počela 2006. i 2007. godine stigla 2008. i do Evrope. Prema njegovom mišljenju, od tada je Stari kontinent u stalnoj krizi, a sada je konačno i Nemačka ušla u recesiju.
“Prvo smo tu imali problem sa hipotekama, pa zatim sa dugovima – najpre korporativnim, a onda i državnim. Pošto se problem ne rešava on se, logično, posle nekog vremena ponovo javlja”, navodi Bušatlija.
“Što se tiče Evrope i eventualnih poteza Evropske centralne banke (ECB), tu bi trebalo malo sačekati da nova direktorka u potpunosti preuzme kormilo. Kristin Lagard je dobar izbor za ovu poziciju, reč je o velikom profesionalcu i dok se nalazila na čelu MMF-a bila je veoma odlučna. Uspela je da pokrene neke reforme, a sada bi svoja znanja trebalo da primeni u Evropi, gde postoji realan problem sa monetarnim sistemom u Evrozoni. Naime, njen prethodnik Mario Dragi je završio svoj mandat tako što je priveo kraju “upumpavanje novca”, ali bez rezultata koje je želeo kada je reč o oporavku sistema”, ocenjuje Bušatlija.