Milijardu evra koliko je dobijeno po kamati od 1,6 odsto, bilo je najveće moguće zaduženje emitovanjem evroobveznica.
Vest da je Srbija prvi put posle šest godina emitovala desetogodišnju evroobveznicu u vrednosti od milijardu evra, i to po najnižoj kamatnoj stopi koju je naša država ikada ostvarila na hartije ove ročnosti, praktično je bila najvažnija vest na finansijskom tržištu Evrope. O uspehu Srbije i tražnji za srpskim obveznicama koja je bila šest puta veća od ponude, a koju je formiralo više od 300 investitora, pričalo se u Vladi danima. Pitanje, međutim, koje je lebdelo, bilo je zašto se Srbija, po takvim povoljnim uslovima, nije zadužila za više od milijardu evra.
"Da smo hteli više, hteli smo, a da smo mogli nismo - nikako. Razlog je ograničenje u ovogodišnjem Zakonu o budžetu gde je iznos zaduženja putem evroobveznica bio limitiran na jednu milijardu evra", kaže naš izvor.
Kamata na ove državne obveznice bila je 1,619 odsto, a zahtevi investitora za našom hartijom od milijardu evra iznosili su 6,4 milijarde evra. Tražnja je praktično bila šest puta veća od ponude, a nekoliko stotina investitora iz celog sveta je izrazilo svoju zainteresovanost za kupovinu srpskih hartija. Reč je o investicionim fondovima, bankama, osiguravajućim kompanijama, penzijskim fondovima...
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da je šteta što je u ovogoodišnjem budžetu iznos evroobveznica bio limitiran na jednu milijardu evra i što nismo mogli više od toga da emitujemo.
"Bilo bi dobro da država nastavi sa izdavanjem evroobveznica i sa pozajmljivanjem na međunarodnim tržistima kako bi se domaća štednja u bankama preusmerila na kreditiranje privatnih preduzeća i povećanje domaćih investicija. Iako će pojedini bankari reći da nema dovoljno dobrih i profitabilnih projekata u privatnom sektoru, istina je da banke i nisu imale previše motiva i razloga da svoje vreme troše na upoznavanje privatnih preduzeća i potragu za dobrim projektima. I zašto bi kada su mogli da po primamljivim kamatama pozajmljuju pare državi", ocenio je Altiparmakov.
Naš sagovornik kaže i da se može reći da je nedavna, veoma uspešna međunarodna emisija sprskih evroobveznica, tačka na i kada je u pitanju uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije.
"Od dramatične ekonomske situacije u 2014. kada je budžetski deficit iznosio dve milijarde evra i kada smo maltene izgubili pristup finansijskim tržštima jer investori nisu bili spremni da bam pozajmljuju novac čak ni po visokim kamata od 5 ili 7 odsto - uspeli smo da se konsolidujemo, uravnotežimo budžet i krenuli smo da se zadužujemo po stopi od svega 1,6 odsto, što je praktično u nivou zemalja regiona koje su već ušle u Evropsku uniju. Tačno je da su na ovo smanjenje kamatnih stopa delimično uticala i kretanja na međunarodnih tržištima kapitala, ali je ovaj veliki napredak ipak prvenstveno prvenstvo rezultat domaće budžetske konsolidacije", ocenio je Altiparmakov.
Ovim najnovijim zajmom Srbija će finansirati stare dugove. U pitanju su dolarski zajmovi koje je država uzimala u periodu od 2011. do 2013. godine u vreme kada su na čelu vlada bili Mirko Cvetković i Ivica Dačić.
Srbija se, inače, u novijoj istoriji u dolarima zaduživala ukupno pet puta. Prvi put, krajem septembra 2011. godine emitovala je dve milijarde dolara obveznica u dolarima uz kamatu od 7,5 odsto i sa rokom otplate od deset godina. Krajem novembra 2012. Srbija je investitorima ponudila petogodišnje dolarske obveznice u iznosu od 750 miliona dolara, uz kamatu od 5,45 odsto.
Sledeća pozajmica bila je sredinom februara 2013. godine. U pitanju su bili sedmogodišnji dužnički papiri u iznosu od 1,5 milijarde dolara emitovani sa kamatom od 5,15 odsto. Četvrta ponuda, u iznosu od milijardu dolara, sa kraćim rokom otplate (od pet godina), investitorima nuđena uz interes od 6,12 odsto. krajem 2014. Srbija je pripremila i petu emisiju dolarskih obveznica - emitovane su hartije od 750 miliona dolara sa rokom otplate od 10 godina i kamatom od 5,5 odsto.