Na Volstritu je u utorak S&P 500 indeks skočio 6 posto, nadoknadivši deo velikih gubitaka od prethodnog dana, nakon što su američka središnja banka i Bela kuća najavile nove mere za povećanje likvidnosti i suzbijanje koronavirusa.
Dau Džouns porastao je 1.048 bodova ili 5,2 posto, na 21.237 bodova, dok je S&P 500 skočio 6,0 posto, na 2.529 bodova, a Nasdaq indeks 6,23 posto, na 7.334 boda.
Nakon što je dan ranije S&P 500 potonuo 12 posto, što je bio njegov najveći nedeljni pad od 'Crnog ponedeljka' 1987. godine, u utorak je taj indeks uspeo da nadoknadi deo gubitaka.
Za to su zaslužne krizne mere Feda, koji je pokrenuo kupovinu kratkoročnih korporativnih dužničkih vrednosnih papira, kako bi pomogao kompanijama u isplati plata radnicima i nabavci tokom pandemije koronavirusa, zbog koje su paralizovani delovi ekonomije.
Taj potez usledio je nakon što je u nedelju američka središnja banka drastično smanjila kamatne stope, po drugi put u manje od dve nedelje, i uvela druge mere za poboljšanje likvidnosti.
„Ulagače zabrinjava problem likvidnosti i to je ono što Fed nastoji da ublaži. Ipak, treba uvesti i fiskalne mere, a vidimo da mnoge zemlje u svetu uvode velike fiskalne podsticajne pakete, što je uticalo na tržište”, kaže Stiven Dover.
Bela kuća poručila je da radi na planu potpora ekonomiji vrednim 850, a možda i 1.000 milijardi dolara, pri čemu bi svaki Amerikanac mogao dobiti ček na 1.000 dolara.
Pandemija je izazvala velike poremećaje u nabavnim lancima i potražnji širom sveta, a mnoge su zemlje zatvorile škole, zabranile javna okupljanja, odložile sportske i kulturne događaje.
U SAD-u su slučajevi zaraze koronavirusom zabeleženi u svih 50 država, pri čemu je više od 6.400 zaraženih, dok je više od 100 ljudi umrlo. Milioni Amerikanaca poslednjih dana ostaju kod kuće, ne idu na posao i u škole.
Zbog toga su mnoge kompanija izvestile da očekuju pad prihoda, a sve je jasnije da mnogim ekonomijama, pa i američkoj, preti recesija.
Uprkos jučerašnjem snažnom rastu, S&P 500 indeks i dalje je oko 25 posto ispod svog rekordnog nivoa, dostignutog 19. februara.
„Još nismo izašli iz šume. Na Volstritu cene akcija nisu porasle dva dana zaredom, već dve nedelje”, kaže Majkl Džejms, direktor u kompaniji “Wedbush Securities”.
I na evropskim berzama cene akcija su juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 2,79 posto, na 5.294 boda, dok je frankfurtski DAX skočio 2,25 posto, na 8.939 bodova, a pariški CAC 2,84 posto, na 3.991 bod.