Na svetskim berzama su prošle nedelje cene akcija porasle, pri čemu su na Volstritu dostigle nove rekordne nivoe, za šta je zaslužan trgovinski dogovor između SAD-a i Kine, kao i ishod parlamentarnih izbora u Britaniji.
Na Volstritu je Dau Džouns prošle nedelje ojačao 0,4 posto, na 28.135 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,7 posto, na 3.168 bodova, a Nasdaq indeks 0,9 posto, na 8.734 boda.
Za nove najviše nivoe tih indeksa u istoriji zaslužan je dogovo SAD-a i Kine o prvoj fazi trgovinskog sporazuma, čime je izbegnuto uvođenje dodatnih američkih carina na kineski uvoz, koje su trebale stupiti na snagu 15. decembra.
U petak su predednik SAD-a Donald Tramp i kineski državnici objavili da su dogovorili prvu fazu trgovinskog sporazuma.
Kina je pristala na mnoge strukturne promene i masovnu nabavku poljoprivrednih, energetskih i drugih proizvoda i usluga, poručio je Tramp.
Sporazum pokriva intelektualno vlasništvo, penos tehnologije, poljoprivredu, finansijske usluge, valutu i stranu razmenu.
Vašington je pritiskao Peking da se obaveže na kupovinu poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 50 milijardi dolara u 2020., čemu se Peking opirao.
S druge strane, Vašington je pristao da suspenduje carine na 160 milijardi dolara vredan kineski uvoz koje su trebale stupiti na snagu 15. decembra.
SAD će zadržati 25 posto carina na kineski uvoz u vrednosti 250 milijardi dolara, ali će prepoloviti carine na 7,5 posto na uvoz vredan 120 milijardi dolara.
Sporazum će osigurati veću zaštitu stranim kompanijama u Kini i kineskim kompanijama u SAD-u, naveli su kineski zvaničnici.
„Put do dogovora bio je dug i težak. To je sigurno ono što je tržište čekalo i možda je poslednja kratkoročna prepreka tržištu uklonjena", kaže Rik Mekler, partner u kompaniji “Cherry Lane Investments”.
Podršku tržištima pružilo je i uverenje ulagača da će američka središnja banka zadržati popustljivu monetarnu politiku.
U sredu su na poslednjoj ovogodišnjoj sednici čelnici Feda ostavili ključne kamatne stope nepromenjene, u rasponu od 1,50 do 1,75 posto, i poručili da se u sledećoj godini očekuje nastavak umerenog rasta ekonomije i nizak nivo nezaposlenosti.
Fed je, takođe, poručio da će u odlučivanju o kamatnim stopama i dalje pratiti prigušene inflacijske pritiske i razvoj situacije u svetu.
Fed je od početka godine kamate smanjio u tri navrata za po 0,25 procentnih bodova.
To je, uz nadu ulagača da će Kina i SAD postići trgovinski dogovor, najvažniji razlog zbog kog je S&P 500 indeks u ovoj godini porastao oko 26 posto i dostigao najviše nivoe u istoriji.
I na evropskim berzama su cene akcija prošle nedelje porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,6 posto, na 7.353 boda, dok je frankfurtski DAX porastao 0,9 posto, na 13.282 boda, a pariški CAC 0,8 posto, na 5.919 bodova.
Ulagače je ohrabrio ishod parlamentarnih izbora u Britaniji, prema kojima će konzervativci imati apsolutnu većinu u novom sazivu parlamenta.
Na izborima su konzervativci osvojili 365 mandata od ukupno 650 zastupnika u britanskom parlamentu, što je njihov najveći izborni uspeh od 1987. godine.