Američki proizvođač električnih vozila, Tesla istisnuo je nemački Volksvagen s pozicije drugog proizvođača automobila u svetu po tržišnoj vrednosti, iako po broju isporučenih automobila i dalje uveliko zaostaje za nemačkom kompanijom.
Cena Teslinih akcija više je nego udvostručena od oktobra prošle godine, kada je kompanija izvestila da je treće fiskalno tromesečje zaključila s dobiti. Prethodno je pozitivan poslovni rezultat zabeležila u poslednja dva tromesečja, 2018. godine.
Još se ne mogu pohvaliti pozitivnim rezultatom u celoj poslovnoj godini.
U sredu su Tesline akcije porasle četiri posto, pa je tržišna vrednost kompanije premašila 100 milijardi dolara. Time je istisnuo s druge pozicije u svetu po tržišnoj kapitalizaciji nemački Volksvagen. Vodeću poziciju drži japanska Tojota s 230 milijardi dolara.
Neki analitičari smatraju da rast cena Teslinih akcija odražava dobre rezultate kompanije u proteklim mesecima. Tesla je nedavno otvorio fabriku u Šangaju, koja bi im trebala poslužiti kao odskočna daska za osvajanje kineskog tržišta.
Po broju isporučenih automobila i dalje zaostaje za establiranim automobilskim divovima. Tako je u januaru izvestio da je prošle godine isporučio više od 367.500 automobila, 50 posto više nego 2018. godine.
Volksvagen ih je isporučio gotovo 11 miliona, a Tojota je od janura do novembra prodao nešto više od devet miliona.
Američki regulatori su u međuvremenu pokrenuli istragu protiv Tesle zbog zapaljenja baterija i neočekivanog ubrzanja automobila.
Loša vest stigla je danas Volksvagenu i iz Kanade čiji su regulatori odredili kaznu od 196,5 miliona kanadskih dolara (135,8 milijuna eura) zbog kršenja pravila o emisijama štetnih plinova.
Volksvagen je u decembru optužen da je u Kanadu uvezao 128 hiljada vozila koja su kršila standarde o emisiji štetnih plinova.
Kompanija je priznala da je prekršila propise o emisiji štetnih plinova iz dizelskih vozila i da je dostavljala netačne informacije. Prošlog meseca su izvestili da su sklopili nagodbu o rešenju spora, ne navodeći detalje.
Skandal s ugradnjom softvera za krijumčarenje podataka o emisiji štetnih plilnova do sada ih je ukupno koštao više od 30 milijardi evra kazni i ostalih troškova.