Na svetskim valutnim tržištima vriednost dolara prema ostalim valutama porasla je i prošle nedelje, treće zaredom.
Dolarov indeks, koji pokazuje vriednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je prošle nedelje 0,3 odsto, na 98,30 bodova.
Pri tome je američka valuta u odnosu na evropsku ojačala 0,2 odsto pa je cena eura skliznula na 1,1105 dolara.
U odnosu na japansku valutu, kurs dolara pao je, 1,9 odsto, na 106,60 jena. Dolarov indeks dostigao je polovinom nedelje 98,93 boda, najviši nivo u 26 meseci, što je u skladu sa porukom američke centralne banke da neće žuriti sa smanjenjem kamatnih stopa.
Doduše, čelnici Feda na redovnoj sednici odlučili su da smanje ključne kamatne stope za 0,25 postotnih bodova, u raspon od 2,00 do 2,25 odsto, što je prvo smanjenje cene novca nakon 10 godina.
Ovo se i očekivalo, a podršku dolaru pružila je poruka predsednika Feda Žeroma Pauela da ovaj rez nije početak dužeg ciklusa smanjenja kamata.
Pauel je kazao da je Fed smanjio kamate zbog usporavanja rasta globalne ekonomije, trgovinskih tenzija i potrebe da se podstakne inflacija koja je vrlo niska. Istakao je i da ovaj rez ne znači da sledi nastavak smanjenja kamata.
“Biću jasan – ovo nije početak duge serije smanjenja kamata”, rekao je Pauel. Dodao je i sledeće: “Nisam rekao da će biti samo jedan rez kamata.”
Dolar je, zahvaljujući tome, ojačao jer je deo ulagača očekivao smanjenje kamata za 0,50 procentnih bodova, a u narednih godinu dana čak i za ukupno jedan procentni bod.
Krajem nedelje dolar je izgubio deo prethodnih dobitaka jer su ojačale valute koje se smatraju sigurnijim utočištem za kapital u nesigurnim vremenima, kao što su japanski jen i švajcarski franak.
U fokusu ulagača bila je i britanska funta, čiji je kurs u jednom trenutku skliznuo na otprilike 1,21 dolar, najniži nivo u 30 meseci.