Na azijskim berzama su u četvrtak cene akcija oštro pale, drugi dan zaredom, jer ulagače, koji se plaše recesije zbog širenja koronavirusa u svetu, nisu impresionirale ni nove podsticajne monetarne mere središnjih banaka.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 6,00 sati u minusu više od 5 posto, skliznuvši na najniže nivoe u gotovo četiri godine.
Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks oslabio 1,5 posto, dok su cene akcija u Šangaju, Singapuru, Australiji, Hong Kongu i Južnoj Koreji pale između 2,4 i 8 posto.
Na samom početku trgovanja ti indeksi su porasli, nakon što su čelnici Evropske središnje banke (ECB) sa vanredne sednice poručili da će tokom ove godine kupovati obveznice u iznosu od 750 milijardi evra, što bi trebalo poboljšati likvidnost na finansijskim tržištima Evrozone.
Japanska središnja banka pokrenula je kupovinu japanskih državnih obveznica u iznosu od 9,2 milijarde dolara.
Australijska središnja banka jutros je, po drugi put u mesec dana, srezala ključne kamate, i to na rekordno niskih 0,25 posto I najavila otkup državnih obveznica.
Ipak, sve to nije impresioniralo tržišta, pa su berzanski indeksi ponovno zaronili u negativno područje, jer se ulagači plaše recesije, s obzirom da su mnogi sektori u najvećim svetskim ekonomijama paralizovani zbog strogih mera u borbi protiv koronavirusa.
„Likvidnost ovog puta nije problem. Radi se o uticaju na potražnju i o poremećaju globalnih nabavnih lanaca. Kupovanje obveznica ne utiče direktno na ključni problem tržišta”, kaže Majkl MekKarti, strateg u kompaniji “CMC Markets”.
„SAD, Evropa i Japan kreću u recesiju”, poručili su u sredu analitičari iz kompanije “IHS Markit”{, koji procenjuju da će svetski bruto domaći proizvod (BDP) ove godine porasti skromnih 0,7 posto, dok bi američka ekonomija mogla pasti za 0,2 posto.
Još su tmurnije prognoze analitičara JP Morgan banke, koji procenjuju da bi američki BDP u ovom tromesečju mogao pasti za 4, a u idućem za 14 posto.
Prema procenama analitičara JP Morgana, u celoj ovoj godini, najveća svetska ekonomija, pala bi za 1,5 posto.
Zbog toga je juče na Volstritu S&P 500 indeks potonuo više od 5 posto, a ni danas se ne očekuje oporavak najveće svetske berze, jer su terminski indeksi trenutno u minusu oko 2 posto.
„U fazi smo u kojoj investitori samo žele likvidirati svoje pozicije”, kaže Prašant Nevnaha, strateg u kompaniji “TD Securities”.
U takvim je okolnostima dolar nastavio da jača, pa je njegov indeks, koji prati kretanje američke prema šest najvažnijih svetskih valuta, jutros dostigao 100,36 bodova, dok je juče u ovo doba iznosio 99,29 bodova.
Pritom je kurs američke u odnosu na japansku valutu skočio s jučerašnjih 107,20 na 109,25 jena.
Američka valuta je ojačala i prema evropskoj, pa je cena evra skliznula na 1,0890 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,1040 dolara.
A nakon što su juče potonule više od 14 posto i zaronile na najniže nivoe u otprilike 18 godina, jutros su cene nafte porasle.
Na londonskom tržištu cena barela je ojačala 1,1 posto, na 25,16 dolara, a na američkom tržištu 6,3 posto, na 21,65 dolara.