Na azijskim berzama su u petak cene akcija pale, jer su splasnule nade u brzi razvoj leka protiv koronavirusa i jer su ulagače razočarali novi podaci koji pokazuju kolike je štete pandemija tog virusa nanela svetskoj ekonomiji.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 6,30 sati u minusu 0,4 posto, izgubivši veći deo jučerašnjih dobitaka.
Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks skliznuo 0,8 posto, dok su cene akcija u Singapuru, Hong Kongu, Šangaju i Južnoj Koreji pale između 0,1 i 0,6 posto. U Australiji su porasle 0,6 posto.
Azijske ulagače razočarala je vest da lek remdesivir američke kompanije “Gilead Science” u prvom ispitivanju nije poboljšao stanje pacijenata, ni smanjio prisutnost patogena u krvotoku.
Pre nedelju dana u taj su lek polagane velike nade, jer su u prvoj studiji bolesnici od Covid-19 pozitivno reagovalii na taj lek.
„Osetljivost tržišta na svaku vest o medicinskom tretmanu koronavirusa, pokazuje koliko očajno ulagači čekaju znakove da bi se globalna ekonomija mogla vratiti u normalu. A svaka loša vest uznemiri tržište“, kaže Tim Griski, strateg ukompaniji “Inverness Counsel”.
Ulagače su razočarali i slabi podaci iz američke ekonomije. Prošle nedelje je broj zaheva za pomoć nezaposlenima porastao za 4,4 miliona, manje nego nedelju dana ranije, ali ukupni podaci pokazuju da je u poslednjih pet nedelja bez posla ostalo više od 26 miliona Amerikanaca, čime su izbrisana sva radna mesta, stvorena od finansijske krize 2008. godine.
Juče je objavljeno i da je poslovna aktivnost u SAD-u u martu pala na rekordno niske nivoe, a sumorni su bili i podaci o aktivnostima u Evropi i Aziji, s obzirom da su mnogi delovi ekonomija paralizovani, nakon strogih mera vlasti u borbi protiv širenja koronavirusa.
Na azijske berze lose utiče i pad terminskog S&P 500 indeksa za 0,7 posto, što znači da bi u petak cene akcija mogle pasti, nakon jučerašnje stagnacije.
S druge strane, podršku tržištima pruža dalji oporavak cena nafte, nakon što su početkom nedelje potonule na najniže nivoe od 1999. godine.
Cene su jutros porasle, treći dan zaredom, pa je na londonskom tržištu cena barela ojačala za 3,1 posto, na 21,99 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 3,9 posto, na 17,15 dolara.
Za ovo su zaslužne najave o mogućem smanjenju proizvodnje nafte u svetu, kako bi se smanjila neravnoteža između ponude i potražnje, s obzirom da je zbog koronavirusa potražnja oštro pala.
A na valutnim je tržištima dolar je nastavio jačati prema korpi valuta.
Dolarov indeks, koji prati kretanje američke prema šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 100,57 bodova, najvišeg nivoa u dve nedelje, dok je juče u ovo doba iznosio 100,38 bodova.
Pritom je kurs američke u odnosu na japansku valutu skliznuo s jučerašnjih 107,80 na 107,65 jena.
Američka valuta je ojačala u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,0770 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,0815 dolara.
Čelnici Evropske unije, dogovorili su se u četvrtak o uspostavi zajedničkog finansijskog fonda, vrednog do 2.000 milijardi evra, za oporavak ekonomije od pandemije, ali odluke o detaljima tog programa odložili su do leta.