Mnoge fabrike obustavile su svoju proizvodnju, transport svih roba usporeno funkcioniše, što je dovelo do prave nestašice nekih proizvoda u svetu. Jedno od tržišta koje je zahvatila prava nestašica, je tržište zlata.
U celoj Europi, skoro da je nemoguće kupiti zlatni dukat ili zlatnu polugu. Najveći proizvođači zlata smešteni u južnoj Švajcarskoj, Argor Heraeus, Valcambi i Pamp, obustavili su proizvodnju u cilju zaštite ljudskih resursa.
Masovni karantini širom sveta i ostale mere koje Vlade sprovode u cilju sprečavanja širenja virusa, doveli su do toga da se ljudi ne mogu kretati, a samim tim i trošiti novac.
Кao posledica toga, došlo je do pada ekonomske aktivnosti. Sve grane ekonomije su pogođene. Neke u većoj, a neke u manjoj meri. Hotelijerstvo i ugostiteljstvo beleže nezapamćene gubitke.
Pandemija, polako ali sigurno, uvodi svet u novu recesiju. Upravo iz tih razloga, mnogi ulagači želeli bi kupiti zlato upravo sada. Ulagači se plaše i masovno podižu novac iz banaka i isti žele čuvati blizu sebe.
Zlato je pokazalo visoku rezistentnost u ovakvim situacijama. Zato ga žele svi posedovati pre početka recesije. Poznato je da se vrednost zlata u toku trajanja recesije zna povećati i više puta. Vrednost zlata u toku recesije koja je zahvatila svet 2008. Godine, uvećala se 280 posto. Nakon okončanja iste, vrednost se stabilizovala, ali cena je ostala uvećana oko 200 posto.
Zlato je lako prenosivo, lako se skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara itd. Na jednoj strani imamo povećanu potražnju, a na drugoj imamo ponudu približno jednaku nuli.
To je dovelo do porasta vrednosti zlata na burzi. Rast ne oslikava realnu situaciju, zbog toga što se potražnja za fizičkim zlatom, u najvećoj meri ne registruje, a samim tim i ne utiče, kao konstitutivni element u formiranju ravnotežne ciee na otvorenom tržištu tj. na svetskoj berzi.
Drugi element, na koji se odrazlila nestašica zlata, jeste razlika između SPOT cene (trenutna cena zlata na berzi) i cene fizičkog zlata.
Uvek su fizički zlatnici i poluge bili skuplji od spot cene. Ta razlika u normalnim okolnostima kretala se od 3-4 posto u korist fizičkog zlata. Sada se ta razlika na svetskom nivou, kreće oko 10 i više posto.
Porast premije (razlike) u korist fizičkog zlata, apsolutno je logičan iz razloga, što je ulagačima postalo jasno, da je mnogo sigurnije imati kod sebe fizičko zlato, od nekog digitalnog zapisa na serveru (papirno zlato kupljeno na berzi).