Za nedelju dana biće objavljeni podaci o ekonomskom rastu u trećem tromesečju prema kojima će Nemačka zvanično ući u recesiju.
Prema sadašnjim rezultatima, ispred broja će stajati minus, piše Dojče vele (DW). S obzirom na to da je i u drugom tromesečju ekonomski rast bio u minusu, to znači da je Nemačka u tehničkoj recesiji.
“Mnogi očigledno jedva čekaju da nemačka privreda zapadne u tešku krizu. Jasno, loše vesti bolje se prodaju. Ali stvarnost izgleda drugačije”, napisao je Henrik Beme, urednik ekonomske redakcije DW.
Beme dalje objašnjava kako se radi o “tehničkoj recesiji”, koja je nebitna zato što se recesija zvanično proglašava uvijek kada su dva uzastopna tromesečja u minusu. Takođe, dodao je i da većina stručnjaka smatra kako situacija u stvarnosti nije loša, i dodaje da će nemačka privreda ipak biti u porastu do kraja godine.
Nemačka mašinogradnja i hemijska industrija osećaju jake posledice trgovačkog rata SAD i Kine, kao i celokupne sage oko Bregzita, a automobilska industrija doživljava najveće promene od kad se automobili proizvode, smatra Beme. On dalje piše kako se nesigurnost iz mnogih formi prenosi i na one koji prate stanje u nemačkoj ekonomiji, a koji sastavljaju prognoze na osnovu zastarelih modela. Tako, s obzirom na to da nijedan uređaj za sastavljanje prognoza nije prilagođen digitalnim preobražajem, došlo je do neslaganja prognoza i rezultata u industrijskoj proizvodnji, umjesto predviđenog minusa, u septembru je zabeležen pozitivan bilans.
U svom tekstu Beme navodi i da “Mnoge firme više nisu mogle da primaju poslovne naloge, jer su njihovi kapaciteti bili popunjeni. Pokazatelj te potražnje je i često spominjani nedostatak stručne radne snage. Postojala je čak opasnost od pregrejavanja nemačke privrede, sa svim negativnim posledicama koje to može da ima, kao što je recimo strahovit porast cena”, pa zato brojnim preduzećima odgovara smanjenje aktivnosti.
“Ne zaboravimo, još uvek govorimo o konjunkturnim ciklusima. A takav ciklus se sastoji od rasta i pada. Kao što rekoh, to malo pomaže dobavljaču koji je do sada proizvodio kućišta prenosnika za Dajmler ili Folksvagen. Sada tražnja opada jer elektro-automobilima nisu potrebni prenosnici. Izazov koji se nalazi pred tim firmama je, snaći se u svemu tome. Ali, tako je bilo oduvek. Bez te sposobnosti, koja odlikuje nemačka preduzeća srednje veličine, nemačka privreda i ne bi bila ono što je danas: globalni igrač”, ocenio je u zaključku ekonomski urednik DW.