Britanska ekonomja je u trećem tromesečju porasla najslabije u gotovo deset godina zbog slabljenja globalne ekonomije i zabrinutosti vezane za Bregzit koji pogađaju poslovna ulaganja i proizvodnju.
Bruto domaći proizvod porastao je u trećem tromesečju 1,0 posto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, najslabije od prvog tromesečja 2010. godine.
U drugom tromesečju porastao je 1,3 posto.
Na tromesečnom nivou ekonomija je porasla 0,3 posto, za 0,1 postotni bod slabije nego što su prognozirali u središnjoj banci.
Podaci ONS-a pokazuju stagnaciju investicija u trećem tromesečju ali i rast potrošnje domaćinstava, za 0,4 posto u odnosu na prethodno tromesečje, zahvaljujući padu nezaposlenosti i većim platama. Državna potrošnja porasla je 0,3 posto.
Sporiji rast u periodu od juna do septembra odražava neočekivano slabašan oporavak BDP-a koji je u drugom tromesečju pao zbog nagomilanih prekomernih zaliha sirovina u očekivanju izlaska Britanije iz Evropske unije. Bregzit je potom odložen do kraja oktobra, da bi naknadno rok bio pomeren za kraj januara naredne godine.
"Rast na godišnjem nivou najslabiji je u gotovo deset godina", izjavio je glasnogovornik ONS-a.
Tokom trećeg tromesečja, kada je Boris Džonson postao premijer, među kompanijama se proširila zabrinutost da bi Britanija 31. oktobra mogla pokrenuti postupak izlaska iz EU-a bez dogovora.
Parlament je prisilio Džonsona da zatraži odlaganje a on je u međuvremenu raspisao prevremene izbore za 12. decembra kako bi osigurao dovoljno glasova za svoju varijantu sporazuma o Bregzitu pre isteka novog roka krajem jula.
Britanska ekonomija usporava od referenduma o Bregzitu, održanog u junu 2016. godine. Pre toga obično je rasla više od dva posto godišnje.
Prošle nedelje je središnja banka povisila procenu rasta u 2019. godini sa 1,3 na 1,4 posto, najvećim delom na temelju procene da će oporavak u trećem tromesečju biti snažniji nego što su do tada predviđali. To bi značilo da je ekonomija porasla istim tempom kao i u 2018., najslabije u razdoblju nakon finansijske krize.
Osim Bregzita, preduzeća u Evropi trpe i negativne posledice američko-kineskog trgovinskog rata. Ekonomija evrozone porasla je u trećem tromesečju 1,1 posto na godišnjem nivou, nakon 1,2-postotnog rasta u prethodnom kvartalu.