Na azijskim berzama su u četvrtak cene akcija oštro pale, nakon što je predsednik SAD-a Donald Tramp privremeno zabranio sva putovanja iz Evrope kako bi suzbio širenje koronavirusa, što bi moglo dodatno usporiti svetsku ekonomiju.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,00 sati u minusu 4 posto i skliznuo na najniži nivo od početka 2019. godine.
Na Tokijskoj berzi je Nikkei indeks pao 3,8 posto, dok su cene akcija u Šangaju, Hong Kongu, Južnoj Koreji, Australiji i Singapuru skliznule između 1,6 i 8 posto.
Ulagače je zaprepastila juče objavljena odluka predsednika Trampa o zabrani svih putovanja iz Evrope, osim iz Velike Britanije, u narednih 30 dana.
Iako je Tramp poručio da u trgovini neće biti restrikcija, svetsk berze su ponovo uzdrmane 'koronakrizom', pa se danas očekuje oštar pad cena akcija i na evropskim berzama.
Terminski Euro STOXX 50 indeks vodećih evropskih akcija trenutno je u minusu više od 5,5 posto i kreće se na najnižim nivoima od polovine 2016. godine.
Oštro su pali i američki terminski indeksi, što najavljuje dalji pad cena akcija na Volstritu.
Trenutno je terminski S&P 500 indeks u minusu 4,7 posto, nakon što je već juče potonuo 4,9 posto.
Terminski Dau Džouns u minusu je više od 800 bodova, nakon što je juče potonuo 5,8 posto i po prvi put od finansijske krize 2008. godine zaronio u područje 'mededa', 20 posto ispod svog prethodnog rekordnog nivoa.
„Zabrana putovanja iz Evrope definitivno je sve iznenadila. Već se zna da će ekonomske posledice od koronavirusa biti značajne, a s ovom dodatnom merom, uticaj na poslovanje bit će multiplikovan. Tržište na to nije računalo... To će kratkoročno biti veliki ekonomski trošak”, kaže Khoon Goh, direktor u ANZ banci.
Tramp je juče objavio i druge mere usmerene na suzbijanje širenja koronavirusa, ali te mjere nisu ono što su ulagači očekivali.
„Za one koji su se nadali merama koje bi sprečile pad potrošnje, ove su mere razočaravajuće. Ulagači su se nadali i smanjenju poreza na dohodak,ali od toga ništa”, kaže Hirokazu Kabeya, strateg u kompaniji “Daiwa Securities”.
Ulagače nisu ohrabrile ni nove ere vlasti u pojedinim zemljama usmerene na ublažavanje ekonomskih posledica širenja koronavirusa.
Nakon američkog Feda i nekoliko drugih središnjih banaka u svetu, juče je i “Bank of England” (BoE) smanjila ključne kamate, za 0,50 procentnih bodova, na 0,25 posto.
Iako se očekuju i nove fiskalne i podsticajne mere u najvećim svetskim gekonomijama, analitičari nisu sigurni mogu li te mere brzo preokrenuti negativne trendove u ekonomijama.
„Pravi problem je poremećaj ponude i potražnje povezan s koronavirusom i to je teško proceniti. Mere politike, posebno fiskalna politika ili čak sniženje kamatnih stopa, ne utiču direktno na te probleme. Potrebne su koordinirane zdravstvene politike i zdravstvene vlasti, koje bi trebale zaustaviti porast broja slučajeva zaraze", kaže James Čeo, strateg u ‘HSBC Private Bankingu’[.
Ukupan broj slučajeva zaraze u svetu premašio je 124.000 u 114 zemalja i područja, a umrlo je više od 4.500 osoba.
„U mnogim eVropskim zemljama, broj zaraženih od koronavirusa raste brzinom sličnoj kao u Italiji. Čini se da i SAD prati ta kretanja”, kaže Kabeya
Jučer je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila globalnu pandemiju koronavirusa, što znači da se radi o globalnom širenju bolesti koju je teško kontroliSati.
To je uznemirilo ulagače. „Zaraza se sve više širi i mislim da nito u ovom trenutku ne zna stvarni opseg ovoga”, kaže Kim Forrest, direktorka u kompaniji “Bokeh Capital Partner”
Na valutnim tržištima američki dolar je ojačao, mada se očekuje da će Fed sledeće nedelje ponovo oštro smanjiti ključne kamatne stope.
Dolarov indeks, koji prati kretanje američke prema šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se jutros oko 96,37 bodova, dok je jučeru ovo doba iznosio 96,14 bodova.
Pritom je kurs američke u odnosu na japansku valutu, koja se smatra sigurnijim utočištem za kapital u nesigurna vremena, skliznuo s jučerašnjih 103,80 na 103,35 jena.
Američka valuta je ojačala prema evropskoj, pa je cena evra skliznula na 1,1320 dolara, dok je juče u ovo doba iznosila 1,1335 dolara
Danas se održava redovna sednica čelnika Evropske središnje banke, a analitičari očekuju da će ključne kamate biti dodatno smanjene, mada se već kreću duboko u negativnom području.
Od ECB-a se očekuju i druge mere, između ostalog jeftini krediti bankama, kako bi mogle kreditirati mala i srednje velika preduzeća.
A cene nafte prate pad berzanskih indeksa. Na londonskom je tržištu jutros cena barela potonula 4,1 posto, na 34,32 dolara, a na američkom tržištu 3,8 posto, na 31,72 dolara.