Evropska unija će radije pokušati da dobije na vremenu umesto da žuri sa odlukom o zahtevu koji je britanski premijer Boris Džonson nevoljno uputio za novo odlaganje Bregzita, izjavile su juče diplomate za Rojters nakon petnaestominutnog sastanka.
Podeljeni britanski parlament je odbio da glasa o novom sporazumu za razlaz sa EU, u potezu koji je Džonsona primorao da traži treće odlaganje britanskog izlaska iz bloka, koje je predviđeno za 31. oktobar.
Na retkom nedeljnom sastanku ambasadora 27 članica koje će sačinjavati EU nakon Bregzita, diplomate su odlučile da proslede Džonsonov sporazum Evropskom parlamentu na odobrenje. EP će ove nedelje zasedati u Strazburu.
„Očekujemo da će krajem nedelje stvari biti jasnije, i nadamo se da ćemo znati kako se stvari odvijaju u Londonu“, izjavio je za Rojters jedan visoki diplomata EU.
Drugi zvaničnik je dodao da je sastanak bio veoma kratak. „Nije bilo pitanja, niti diskusija. Čekali smo“.
Predsednik Evropskog saveta, Donald Tusk je rekao u subotu da je primio zahtev za odlaganje i da će se konsultovati sa prestonicama kako da reaguju.
Mada iscrpljeni od mučnog Bregzit procesa, lideri EU žele da izbegnu haotični Bregzit bez sporazuma i verovatno će prihvatiti zahtev za odlaganje.
Međutim, oni se nadaju da će Džonsonov sporazum na kraju biti prihvaćen u Londonu.
Nakon što je parlament u subotu odbio da prihvati Džonsonov dogovor, premijer je u skladu sa zakonom uputio pismo Briselu u kojem traži odlaganje.
Džonson, koji insisitira da će Britanija u svakom slučaju napustiti blok 31. oktobra, nije potpisao pismo, a uputio je i propratno pismo u kojem je naveo da on lično ne želi odlaganje.
Jedan visoki zvaničnik je međutim za Rojters izjavio: „Kako god na to gledate, to je zahtev za odlaganjem. Politička lopta je sada u dvorištu Vestministera. Kada su u pitanju pisma, onda to zavisi od Donalda Tuska“, rekao je diplomata i dodao: „hajde da vidimo kako će se stvari odvijati u narednih nekoliko dana“.
EU je već dva puta pristala na odlaganje Bregzit u odnosu na prvobitni rok koji je bio 29. marta ove godine.
Međutim među liderima bloka raste nezadovoljstvo zbog razvlačenja procesa koji traje tri i po godine od kako su Britanci na refendumu glasali za izlazak iz bloka.
Nakon drugog odlaganja izjavili su da će to biti poslednje. Francuski predsednik Emanuel Makron je najglasniji i najnestrpljiviji od svih lidera po tom pitanju
Britanska vlada juče je saopštila da će nastaviti sa planovima da u parlamentu progura sporazum o Bregzitu, a šef diplomatije Dominik Rab je rekao da je uveren da će Britanija napustiti EU 31. oktobra jer Džonsonov dogovor sa EU ima podršku dovoljnog broja poslanika.
„Uprkos opstrukcijama u parlamentu, izgleda da imamo dovoljan broj poslanika da ovo proguramo“, izjavio je on u razgovoru za BBC. On je istakao da mnogi u EU ne žele novo odlaganje i da su pozvali poslanike da podrže sporazum.
Bivša ministarka Amber Rad izjavila je juče da će ona i većina od 21 poslanika koji su izbačeni iz vladajuće Konzervativne partije zbog napora da blokiraju haotični Bregzit podržati sporazum i istakla da postoji „krhka ali iskrena koalicija ljudi koj žele da ga podrže“.
Oliver Letvin, poslanik koji stoji iza amandamana kojim je u subotu odloženo glasanje, rekao je juče da veruje da bi Džonson mogao u parlamentu progurati sporazum. „Sada sam potpuno uz vladu. Podržaću sporazum i glasaću za njega“, kazao je Letvin.
Vlada će, kako navodi BBC, danas zatražiti novo glasanje predstavljajući poslanicima izbor da podrže ili odbiju sporazum. Međutim, na kraju zavisi od predsednik Donjeg doma Džona Berkaua da odluči da li će dozvoliti glasanje.