Kako se koronavirus proširio izvan granica Kine, sve je izglednije da će uticaj te epidemije na globalnu ekonomiju biti veći nego što se ranije očekivalo, pa analitičari smanjuju procene rasta, dok cene akcija na svetskim berzama oštro padaju.
Kina je već otprilike mesec dana u vanrednim okolnostima, jer se broj smrtnih slučajeva od koronavirusa bliži granici od 3.000, dok se broj zaraženih primakao granici od 80.000.
Ekonomske štete od te epidemije teško je proceniti, s obzirom da još nema makroekonomskih podataka koji bi mogli naznačiti koliko je posustala aktivnost u drugoj svetskoj ekonomiji.
U Kini se poslednjih dana radnici vraćaju na posao, nakon produženih novogodišnjih praznika, ali taj proces ide polako.
Zbog toga analitičari dodatno smanjuju procene rasta kineske ekonomije u prvom tromesečju. Tako analitičari Kapital Ekonomiksa procjenjuju da će rast iznositi samo 2 posto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, dok je u prethodnom kvartalu rast iznosio 6 posto.
Na kvartalnom nivou kineski bruto domaći proizvod (BDP) mogao bi pasti oko 2,5 posto, smatraju analitičari Kapital Ekonomiksa.
To bi imalo osetan uticaj na globalnu ekonomiju, s obzirom da kineska ekonomija čini oko 16 posto globalne.
Japan je, pak, na rubu recesije, s obzirom da je u poslednjem tromesečju njegova ekonomija pala 6,3 posto na godišnjem nivou, a gotovo je sigurno da će treća po veličini svetska ekonomija pasti i u tekućem tromesečju.
Sa širenjem koronavirusa izvan Kine, rizici po ekonomije dodatno rastu.
Prema podacima Rojtersa, virus se proširio na više od 30 zemalja i područja u svetu, pri čemu je sve više umrlih, najviše u Iranu, Južnoj Koreji i Italiji.
Epidemija u Italiji umrtvila je severni, najbogatiji deo zemlje, pa je velika verovatnoća da će ionako usporena ekonomija upasti u recesiju.
Nemačkoj ekonomiji, koja uveliko zavisi od izvoza, takođe preti slabljenje.
I u nizu drugih zemalja snažno su pogođeni turizam, nabavni lanci i proizvodna aktivnost.
A s obzirom na restrikcije putovanja i letova u Kinu, međunarodno udruženje avio prevoznika (IATA) upozorila je da bi gubici samo azijskih avio kompanija ove godine mogli dostići gotovo 28 milijardi dolara.
Zbog svega toga, analitičari Oksford Ekonomiksa smatraju da bi ova međunarodna zdravstvena kriza, ako se virus proširi izvan Azije, mogla izbrisati 1,3 posto rasta globalne ekonomije u ovoj godini, što bi činilo 1.100 milijardi dolara svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
To bi bila ekonomska cena za izostanke s radnih mesta, nižu produktivnost, pad putovanja, poremećene lance nabavke i smanjenje potrošnje i investicija.
Takav scenario analitičari Oksford Ekonomiksa opisuju kao „kratak, ali vrlo oštar šok za svetsku ekonomiju”.
Za sada centralni bankari i vlade poručuju da koronavirus neće mnogo naštetiti svetskoj ekonomiji i da će se ona brzo oporaviti nakon suzbijanja virusa.
Tako je, na primer, Međunarodni monetarni fond svoju prognozu rasta globalne ekonomije u ovoj godini smanjio za samo 0,1 procentni bod, na 3,3 posto, mada upozorava na rizike od koronavirusa.
Predsednik UBS banke “Axel Weber” puno je pesimističniji od MMF-a, pa smatra da bi globalni rast mogao usporiti s 3,5 na 0,5 posto, a kineska ekonomija čak i pasti u prvom tromesečju.
“Mnogo veći negativni rizik predstavlja to da virus duže ostane problem”, izjavio je bivši predsednik Bundesbanke za Blumberg.
Zbog koronavirusa, centralna banka Kine već je uvela niz podsticajnih mera, od smanjenja kamata do ubrizgavanja sveže likvidnosti na finansijska tržišta.
I mnoge druge azijske zemlje već su olabavile monetarnu politiku, ili će to učiniti kako bi sprečile slabljenje ekonomija.
Očekuje se i da će američka centalna banka ove godine smanjiti kamatne stope, a gotovo je sigurno da će popustljivu monetarnu politiku zadržati i Evropska centralna banka (ECB).