Svetska istorija u poslednjih stotinjak godina zabeležila je više tržišnih i političkih kriza vezanih za snabdevanje naftom, ali nikada nije viđena situacija da se cena ‘crnog zlata’ na berzama kreće u iznosima manjim od nule. Široj javnosti, neupućenoj u kompleksna pravila i aranžmane svetskog tržišta nafte sve ovo može delovati apsurdnom.
Šta su terminski ugovori (fjučersi)?
Terminski ugovori su finansijski instrumenti, zasnovani na fizičkoj trgovini robom. Neko ko poseduje određene količine nafte (robe) terminskim ugovorom garantuje da će naftu određenog kvaliteta isporučiti na određenoj lokaciji u određenom trenutku. Nakon što se terminski ugovor inicijalno sklopi, njime se kao vrednosnim papirom trguje na berzi, a cena mu varira u zavisnosti od interesa ulagača.
BDD TradeWin24 AD svojim klijentima nudi mogućnost trgovanja fjučersima nafte i to američke lake nafte WTI (simbol CL, berza NYMEX) i severnomorske nafte tipa Brent (simbol BZ, berza NYMEX).
Zašto je u Americi barel pao na -40 USD?
Svetsko tržište nafte je zasićeno. S jedne strane zbog koronavirusa radikalno je pala potrošnja naftnih derivata, a s druge je ponuda porasla zbog tržišnog rata Saudijske Arabije i Rusije koje su značajno povećale svoju proizvodnju. U okolnostima takve neravnoteže ponude i tražnje cena pada. Kako je stepen zasićenosti tržišta ogroman, i popunjenost skladišnih kapaciteta visoka, svi koji poseduju fizičku naftu skladište je i čekaju rast tražnje.
U slučaju terminskog ugovora za WTI, skladišni kapaciteti na lokaciji isporuke ugovora u Cushingu dostigli su 77 posto popunjenosti, a ostatak kapaciteta u dugoročnom je zakupu. Sa te lokacije se preuzeta nafta cevovodima i željeznicom isporučuje na daljnju preradu, a deo nikad ne napušta Cushing - već samo služi kao osnova za izdavanje terminskih ugovora kojima se onda špekuliše na tržištu. Dakle, brojni ulagači terminske ugovore kupuju bez ikakve namere da naftu i fizički preuzmu, već samo žele zaraditi na kretanju cene tog ugovora između trenutka njegovog izdavanja i trenutka njegove realizacije.
S obzirom na predhodno opisanu situaciju, mnogi vlasnici majskih terminskih ugovora za WTI naftu bili su zabrinuti da u trenutku isporuke neće moći osigurati skladišne kapacitete ili da će ih morati skupo platiti. Zbog toga su mnogi procenili da im je manji trošak prodati ugovore uz plaćanje kupcima čime dolazimo od cene od -40 USD.
Zašto proizvođači jednostavno ne smanje proizvodnju?
Upravo takav dogovor postignut je između država članica OPEC-a i Rusije, ipak dok se ti rezovi ne implementiraju, proći će vremena. Neki proizvođači verovatno su skloniji privremeno prodati svoju naftu i po vrlo niskoj ceni nego gasiti proizvodnju, jer je to proces koji košta, a i može izazvati štetu na nalazištima. Ukratko, fizička proizvodnja nafte nedovoljno je fleksibilna da prati velike pomake na tržištu finansijskim derivatima nafte.
Zašto negativna cena nafte nije zabeležena na evropskom tržištu?
Evropski pandan terminskog ugovora za WTI naftu je Brent kojim se trguje u Londonu. Iako je Brent takođe zabeležio znatan pad vrednosti, u trenutku pisanja ovog teksta cena se kretala oko 22 dolara po barelu. Jedan od razloga tome verojatno je i to što je terminski ugovor za Brent naftu dizajniran tako da se može isporučiti na više lokacija, od koji su neke i na moru. Na taj način se izbegava mogućnost zagušenja skladišnih kapaciteta kao što je slučaj u Cushingu.