Sredinom januara dolar bi mogao da doživi nagli pad, jer će Federalne rezerve SAD tokom mesec dana „uliti“ skoro 500 milijardi u američku ekonomiju.
Analitičari smatraju da je mešanje Federalnih rezervi u finansijski sistem države dostiglo „epske“ razmere zbog rastuće pretnje za krizu u bankarskom sektoru, uporedivu sa onim što se dogodilo 2008. godine.
Prošle jeseni u Sjedinjenim Državama je iznenada izbila kriza likvidnosti: 16. septembra, zahtevi banaka za kratkoročne kredite Federalnih rezervi odjednom su se skoro udvostručili, sa 27 milijardi na 53,2 milijarde. To je dovelo do povećanja kreditnih stopa sa 2,29 odsto na 4,75 odsto. Već sledećeg dana banke su podnele zahteve za kredit u iznosu većem od 80 milijardi dolara. Kratkoročne stope su skočile na deset odsto.
Pri tom, sama stopa federalnih fondova (po kojoj banke iz rezervi daju kratkoročne kredite drugim bankama) prvi put je premašila ciljani dijapazon Federalnih rezervi od 2,3 odsto i dostigla 2,35 odsto, piše Sputnik.
Da bi se spasilo finansijsko tržište od paralize, Federalna banka rezervi Njujorka prvi put još od globalne finansijske krize, počela je da kupuje od banaka hartije od vrednosti (američke državne obveznice, obveznice federalnih agencija i hipotekarne obveznice), obezbedivši priliv gotovine u ekonomiju. Samo za dva dana (18. i 19. septembra) finansijske vlasti su „ubrizgali“ u tržište 128 milijardi dolara.
U stvari, Federalne rezerve su pokrenule novi program popuštanja u količinama novca, što potvrđuje da regulator planira da do kraja decembra ostvari rekordnu likvidnost na međubankarskom tržištu. Kako proističe iz dokumenta koji je objavila Federalna banka rezervi Njujorka, od 16. decembra do 14. januara biće održano devet hitnih kupoprodajnih aukcija (prva za 50 milijardi dolara, a ostale za po 35 milijardi).
Na taj način Federalne rezerve će za mesec dana „uliti“ u finansijski sistem države skoro pola biliona dolara.
„Poslednjih meseci aktivi primarnih kreditora usredsredili su se na državne obveznice, što je ograničilo njihovu sposobnost da obezbede finansiranje u kratkom roku na tržištima kupoprodaje hartija od vrednosti“, navedeno je u istraživanju Banke za međunarodna poravnanja (BMP).
Svoj doprinos su dali i hedž fondovi, tako što su povećali potražnju za osiguranim finansiranjem. Oni sve češće koriste sporazume o kupoprodaji hartija od vrednosti za arbitražne transakcije, kažu analitičari iz BMP-a.
Prema zvaničnim podacima, državni dug SAD dostigao je 22,5 biliona dolara (106 odsto BDP-a). Sumnjajući u solventnost Vašingtona, najkrupniji kreditori postepeno odbacuju „najpouzdanije i najlikvidnije instrumente na svetu“, državne obveznice.
Iako sam šef Federalnih rezervi uverava da situacija na tržištu kratkoročnog finansiranja neće negativno uticati na celokupnu ekonomiju, ekonomisti sumnjaju u to. Ukoliko je taj segment zaista „pukao“, o čemu svedoči zavisnost bankarskog sektora od svakodnevnih priliva likvidnosti, velika je verovatnoća da će se kriza proširiti na sva tržišta.
I ponašanje regulatora nosi sa sobom ozbiljne posledice. Priliv nesigurnog novca podstaći će inflaciju i pokrenuti globalno slabljenje dolara.
Američka valuta se može suočiti sa naglim padom već u januaru, ozbiljan pritisak na kurs izvršiće porast bilansa Federalnih rezervi za deset odsto (na rekordnih 4,5 biliona dolara) za samo mesec dana.
U „Goldman Saksu“ smatraju da Federalne rezerve neće odustati od pumpanja novca u ekonomiju.
„Tržištu je konstantno potreban priliv dolara zbog ogromnih emisija državnih obveznica radi pokrivanja budžetskog deficita“, konstatuju u banci, što znači da će američka valuta nastaviti da gubi na vrednosti.