Ekonomisti smatraju da postoji 25 odsto izgleda da Evrozona uđe u recesiju u narendoj godini. Mogućnost Bregzita bez sporazuma o razdruživanju u nedeljama ili mesecima koji dolaze takođe bi trebalo da da povod za razmišljanje u 19 članica Evrozone.
Vlade članica Evrozone, zabrinute zbog najlošijih globalnih ekonomskih izgleda u poslednjih deset godina te podstaknute biračkim telima, koja još osećaju bolne posledice višegodišnje štednje, počele su da povećavaju državnu potrošnju ne bi li podstakle ekonomski rast i inflaciju, no daleko je to od velikih investicionih programa nalik “Nju Dilu” (New Dealu).
Zagovornici politika koje potiču ekonomski rast polažu nade u to da će francuski predsednik Emanuel Makron postati vodeći evropski političar i da će nova predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard intenzivnije od Dragija lobirati pri severnoevropskim vladama da se dopusti veća potrošnja.
Evropski odgovor na krizu pre deset godina – dugogodišnja štednja u kombinaciji s velikim stimulansima centralne banke i još nedovršenim reformama bankarskog sektora – spasio je evro, ali rast mnogih evropskih ekonomija pritom je zamro. Rast u evrozoni iznosio je u drugom kvartalu 2019. svega 0,2 odsto.
Ministri finansija Evrozone usaglasili su se da fiskalna politika mora da “ima ulogu” u zaustavljanju ekonomskog usporavanja, ali su jasno dali do znanja da ne planiraju nikakav koordinirani stimulans poput paketa dogovorenog 2008. nakon kolapsa Lehman Brothersa u vrednosti od 200 milijardi evra. Kristian Odendahl iz Centra za evropsku reformu rekao je da se iz otpora zajedničkom proračunu unutar Evrozone jasno može zaključiti da postoji tek ograničena spremnost da se “protrese” postojeći EU okvir.
Budući da se era nemačke kancelarke približava svom kraju, Makron bi se mogao pozicionirati kao de fakto evropski vođa, pa Francuska otvoreno izražava zabrinutost zbog usporavanja nemačke ekonomije. Mnogi očekuju da će njegova sunarodnjakinja Lagard glasnije od Dragija zahtevati fiskalnu potporu kada preuzme dužnost na čelu ECB idući mesec.
“Ona će morati da učini puno više od obične monetarne politike da uveri vlade da igraju svoju ulogu”, rekao je Legrain, savetnik EK.