Er-Bi-En-Biju je tržišna vrednost porasla na neverovatnih 100 milijardi dolara, a to je više nego što zajedno vrede kompanije Meriot, Hilton i Hajat hoteli.
Senzacionalne inicijalne javne ponude deonica koje poslednjih dana ulagači bez daha prate na američkom tržištu neke asociraju na preterivanja koja su bila viđena u razdoblju naduvavanja tehnološkog balona devedesetih.
Takvo poređenje nakon berzovnog uzleta Er-Bi-En-Bija i nekoliko drugih kompanija iz sfere gig ekonomije potegnuo i Fajnenšel tajms (FT).
Er-Bi-En-Bi je nakon IPO-a u četvrtak praktično udvostručio cenu deonice te mu je tržišna vrednost porasla na neverovatnih 100 milijardi dolara, a s obzirom na to da se bavi turizmom, analitičari su odmah izračunali da je to više nego što zajedno vrede hotelske kompanije Marriott International, Hilton Worldwide Holding i Hyatt Hotels. Usledilo je to dan nakon što je sličan let izveo startap to jest platforma za dostavu hrane DoorDash, piše Jutarnji list.
Cena deonice softverske kompanije koja se bavi veštačkom inteligencijom C3.ai takođe je udvostručena prvog dana trgovanja na Njujorškoj berzi, a sredinom septembra je takav berzovni performans imala softverska kompanija za skladištenje baza podataka Snowflake. Početkom prošle nedelje ta je deonica, kojom se trguje pod tikerom SNOW, uzletela na nivo triput iznad cene iz IPO-a, s tržišnom kapitalizacijom od 110 milijardi dolara, otprilike kao IBM.
Poređenje s internet-balonom od pre 20 godina sve je prikladnije, smatra stručnjak za inicijalne javne ponude deonica sa Univerziteta Florida kojeg citiraju u FT-u jer su tada valuacije internetskih deonica bile u raskoraku s ostatkom tržišta, a to se vidi i sada.
Vruće deonice
Najnovija je euforija, primećuju pak drugi, uglavnom orijentisana na tržište IPO-a i nekoliko "vrućih deonica" poput proizvođača električnih automobila Tesla. Analitičar Blumberga je, upoređujući kretanje indeksa s kraja devedesetih i danas, zaključio da bi kompanije čije inicijalne javne ponude upravo izazivaju pomamu mogle još rasti pre spektakularnog pada (budu li sledile viđeno pre 20 godina).
U svakom slučaju, vrlo je verovatno da će Er-Bi-En-Bijeva izvedba uticati na to da se uzbuđenje oko berzovnih pridošlica nastavi i dalje, te da investitori kupuju kao u pravoj prazničnoj groznici.
"Čak i ako vam se ne sviđa valuacija neke od tih tehnoloških kompanija, znate da će verovatno nastaviti rasti, barem kratkoročno", komentarisao je takvo ponašanje investitora za Vol strit žurnal jedan od stručnjaka Banke Amerike. Pritom treba imati u vidu i to da dobar deo startapa koji tresu američke berze još nije profitabilan, ali svaki ima neku svoju (uverljivu) priču o uspehu i potencijalima.
Dobitne karte
Deo tih kompanija imao je pad prihoda zbog izbijanja pandemije, ali je uspeo uveriti ulagače da i dalje imaju dobitne karte i da su prilično otporni (Airbnb), deo ih je buknuo upravo zbog pandemije i računa da su njegovi korisnici trajno izmenili navike (DoorDash), a na deo njih pandemija nije uticala jer prave sofisticirani softver koji za svoj razvoj i usmeravanje poslovnih procesa koriste druge velike kompanije.
Na primer, aplikaciju C3.ai koristi njujorška kompanija za snadbevanje električnom energijom, Royal Dutch Shell, AstraZeneca i drugi. Njen osnivač kaže da se "igra koju igraju" sastoji u tome da će pokušati osvojiti lidersku poziciju na tržištu, a uspeju li u tome, "C3.ai biće jedna od najvažnijih softverskih kompanija na svetu".
Prihod Snowflakea raste vrtoglavim stopama jer njegov softver, čini se, pomaže kompanijama da analiziraju prikupljene informacije u oblaku (klaudu) znatno brže nego što to omogućavaju tradicionalni alati.
Kako je zbrojio Vol strit žurnal, pozivajući se na podatke Dealogic-a, dosad je u ovoj godini na američkom tržištu inicijalnim javnim ponudama prikupljeno više od 155 milijardi dolara kapitala, čime je debelo premašen rekord zabeležen na vrhuncu Dot-com buma 1999. godine.