Ako bude potrebno, Evropska centralna banka (ECB) namerava da odgovori na pogoršavajuću koronavirus krizu, ciljanim koracima monetarne politike. Predsednica centralne banke Kristin Lagard, izjavila je da je ECB spremna da preduzme odgovarajuće i ciljane akcije u skladu s potrebama i temeljnim rizicima.
Situacija oko epidemije virusa brzo se razvija. Stvara opasnosti za ekonomske izglede i funkcionisanje finansijskih tržišta. ECB pomno prati kretanja i njihove posledice za ekonomiju, srednjoročnu inflaciju i transmisiju njene monetarne politike.
Koordinisano delovanje glavnih centralnih banaka protiv ekonomskih posledica epidemije virusa, sada se sve više očekuje na berzama. U SAD-u su, najvažniji indeksi akcija na berzi u ponedeljak zabeležili rast, nakon ogromnih gubitaka cena protekle nedelje.
Dau Džouns popeo se 5,1 odsto, na 26.703 boda. U Evropi je EuroStoxx50 prethodno postigao blagi rast od 0,3 odsto, na 3.341 bod.
Iz perspektive organizacije industrijski razvijenih zemalja OECD, epidemija koronavirusa je najveća pretnja globalnoj ekonomiji od finansijske krize 2008/09.
Ako se situacija ne popravi i bude pogođeno sve više zemalja, globalni rast ove godine bi se mogao prepoloviti na oko 1,5 odsto.
Svetska trgovinska organizacija WTO takođe očekuje znatan uticaj na globalnu ekonomiju. Ministri finansija i guverneri centralnih banaka sedam glavnih zemalja (G7), danas će održati konferencijski poziv na kojem će se raspravljati o merama koje treba preduzeti, kako bi se odgovorilo na epidemiju virusa i njegove ekonomske posledice, izjavila je portparolka američkog Ministarstva finansija.
Na evropskom novčanom tržištu, ulagači sada pretpostavljaju da će ECB dodatno smanjiti kamatnu stopu na depozite tokom marta za 0,10 postotnih bodova na minus 0,6 odsto.
S negativnim kamatama, ECB pokušava da uveri banke da proslede privredi novac u obliku zajmova,umesto njegovog parkiranja. Za zajmodavce negativna kamatna stopa znači zateznu kamatu, ako ostave višak novca u centralnoj banci.
Referisanje Lagardove na “ciljane” mere ECB-a ,može takođe značiti da bi ECB mogla preduzeti druge korake, koji bi još direktnije podržali ekonomiju. To bi moglo uključivati prilagođenu podršku zajmova za kompanije koje su posebno pogođene virusnom epidemijom. ECB bi takođe mogla povećati kupovinu korporativnih obveznica, ili pružiti bankama još veće olakšice.