Na Volstritu je u ponedeljak Dau Džouns skočio više od 5 posto, dok su S&P 500 i Nasdaq indeks porasli više od 4 posto, nadoknadivši dobar deo gubitaka od prošle nedelje, kada je širenje koronavirusa u svetu izazvalo rasprodaju akcija.
Dau Džouns skočio je 1.293 boda ili 5,09 posto, na 26.703 boda, što je njegov najveći dnevni skok od 2009. godine.
S&P 500 porastao je 4,60 posto, na 3.090 bodova, a Nasdaq indeks 4,49 posto, na 8.952 boda. To je najveći dnevni skok tih indeksa od decembra 2018. godine.
Zbog širenja koronavirusa izvan Kine, prošle nedelje su cene akcija na najvećim svetskim berzama oštro pale, pa je MSCI indeks svetskih berzi potonuo više od 10 posto, što je njegov najveći nedeljni gubitak od finansijske krize 2008. godine.
Pritom su američki S&P 500 i evropski STOXX 600 indeks zaronili u područje korekcije, što znači da su pali više 10 posto u odnosu na svoje prethodne rekordne nivoe.
Iako i dalje stižu vesti o rastu broja zaraženih i umrlih od koronavirusa izvan Kine, juče su na Volstritu cene akcija snažno porasle, prvi put nakon sedam dana uzastopnog pada.
Za to je zaslužna nada ulagača da će najveće središnje banke u svetu uvesti podsticajne mere koje bi sprečile veće ekonomske štete.
U petak je predsednik Feda Džerom Pauel izjavio da će američka središnja banka delovati prikladno, kako bi podržala ekonomiju suočenu s rizikom od širenja koronavirusa.
Zbog toga ulagači očekuju da će Fed na sednici 18. marta smanjiti ključne kamate za barem 0,25, a možda i za 0,50 procentnih bodova.
Ulagači se, takođe, nadaju da bi uskoro kamatne stope mogla smanjiti i japanska središnja banka, s obzirom da trećoj po veličini svetskoj ekonomiji preti recesija.
Guverner “Bank of Japan”, Haruhiko Kuroda izjavio je u ponedeljak da će središnja banka preduzeti nužne korake kako bi stabilizovala finansijska tržišta.
Kako prvi službeni makroekonomski podaci pokazuju da je udar koronavirusa na kinesku ekonomiju veći nego što se procenjivalo, ulagači veruju i da će kineske vlasti uvesti dodatne monetarne i fiskalne podsticajne mere.
„Možemo prebroditi usporavanje ekonomije, ali ako se to odrazi na kapacitete kompanija za plaćanje njihovih dugova, to bi već bio dublji problem. Čini mi se da se središnje banke povezuju kako bi pronašle načine da zaštite kreditno tržište od ekonomske nesigurnosti”, kaže Džek Ablin, direktor u kompaniji “Cresset Wealth Advisors".
Analitičari nisu sigurni da se monetarnom politikom mogu rešiti svi problem, proizašli iz pretnji koronavirusa, s obzirom na slabljenje potražnje i ekonomske aktivnosti.
„Fed može smanjiti kamate koliko god želi, ali to neće dovesti radnika u fabriku ako je on u karantinu. Mislim da monetarna politika ne rešava ovaj problem koji uključuje i ponudu i potražnju. Ona može pomoći, ali neće rešiti problem”, kaže Rendi Frederik, potpredsednik u kompaniji “Charles Schwab”.
Nakon jučerašnjeg skoka, S&P 500 indeks sada je oko 8,7 posto ispod svog rekordnog nivoa, dostignutog 19. februara.
I na većini evropskih berzi, cene akcija su juče porasle. Londonski FTSE indeks ojačao je 1,13 posto, na 6.654 boda, a pariški CAC 0,44 posto, na 5.333 boda. Frankfurtski DAX oslabio je 0,27 posto, na 11.857 bodova.