Azijski indeksi su blago porasli, nakon oštrog pada dan pre, jer se ulagači nadaju podsticajnim merama kineskih i vlasti drugih najvećih svetskih gospodarstava kako bi se ublažio negativni uticaj trgovinskog rata između SAD-a i Kine.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,00 sati u plusu 0,2 posto, no od početka nedelje i dalje je na gubitku, oko 1 posto.
Pritom je na Tokijskoj burzi Nikkei indeks ojačao 0,1 posto, dok su cene akcija u Singapuru, Šangaju i Hong Kongu porasle između 0,6 i 0,8 posto. U Australiji i Južnoj Koreji indeksi su pali između 0,1 i 0,4 posto.
Azijske ulagače ohrabrili su naslovi kineskih medija kako Peking planira potdsticajne mere koje bi povećale raspoloživi dohodak, ali još nema detalja o tom planu.
Uz to, ulagači se nadaju da će i vlasti drugih najvećih svetskih gospodarstava uvesti podsticajne monetarne i fiskalne mere kako bi ublažile negativni uticaj američko-kineskog trgovinskog rata.
Ipak, retorika između Vašingtona i Pekinga još se ne ublažava. Peking je juče poručio da će uzvratiti u slučaju da SAD uvede carine na kineski uvoz i pozvao da se dve zemlje nađu na pola puta, dok je predsednik SAD-a Donald Tramp poručio da trgovinski sporazum mora biti postignut pod njihovi uslovima.
Ulagači su oprezni i zbog toga što Americi preti rizik od recesije, na šta upućuju signali s tržišta obveznica.
Naime, u sredu su, prvi put nakon 12 godina, prinosi na dvogodišnje američke državne obveznice bili veći nego na desetogodišnje obveznice, a ta tzv. inverzija krivulje prinosa smatra se klasičnim signalom da predstoji recesija.
Ta inverzija krivulje prinosa pojavila se prije svake recesije u poslednjih 50 godina.
„Ono što može malo utešiti ulagače je to da je sada, za razliku od prethodnih inverzija krivulje prinosa, Fed već počeo ublažavati monetarnu politiku”, kaže Simon MacAdam, ekonomista u kompaniji Capital Economics.
Strahovanja od recesije ojačala su zbog slabih pokazatelja iz Kine i Nemačke, što upućuje na slabost najvećih svetskih gospodarstava, koja su, između ostalog, pod pritiskom zbog trgovinskog rata između SAD-a i Kine, neizvesnosti u vezi brexita i geopolitičkih tenzija.
Na valutnim tržištima je dolar ojačao, pa se njegov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, jutros kreće oko 98,16 bodova, dok je još pre dva dana iznosio oko 97,75 bodova.
Pritom je dolar ojačao u odnosu na europsku valutu, pa je kurs eura skliznuo na 1,1110 dolara, dok je na početkunedelje iznosio i 1,1230 dolara.
Dolar je oslabio u odnosu na japansku valutu, koja se smatra sigurnijim utočištem za kapital u nesigurna vremena, pa se jutros njegova cena kreće oko 106,10 jena, dok je polovinom nedelje iznosila 106,40 jena.