Na azijskim berzama su u ponedeljak cene akcija blago porasle i dostigle nove najviše nivoe u osam meseci, zahvaljujući dogovoru između SAD-a i Kine o prvoj fazi trgovinskog sporazuma, ali trguje se suzdržano dok se čekaju dalji detalji tog dogovora.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,00 sati u plusu 0,25 posto, dostigavši novi najviši nivo od aprila.
Pritom je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks oslabio 0,15 posto, dok su cene akcija u Južnoj Koreji, Hong Kongu i Singapuru skliznule između 0,1 i 0,3 posto. U Šangaju su porasle 0,3, a u Australiji 1,6 posto.
Azijske berze su snažno porasle u petak, nakon što su SAD i Kina postigle trgovinski dogovor, kojim bi se trebao završiti carinski rat, koji traje već 17 meseci i koji je izazvao usporavanje rasta dve najveće svetske ekonomije.
Kina je pristala na mnoge strukturne promene i masovnu nabavku poljoprivrednih, energetskih i drugih proizvoda i usluga, poručio je Vašington.
Peking je pristao da kupi dodatne 32 milijarde dolara američkih poljoprivrednih proizvoda u naredne dve godine, što je otprilike 16 milijardi dolara više na godišnjem nivou, u odnosu na bazu iz 2017., rekao je trgovinski predstavnik SAD-a Robert Lajthajzer.
Lajthajzer je rekao da će sporazum udvostručiti američki izvoz u Kinu i da bi trebao biti potpisan početkom januara.
I dok je Kina da spremna poveća uvoz američkih proizvoda, Vašington je pristao da suspenduje carine na 160 milijardi dolara vredan kineski uvoz, koje su trebale stupiti na snagu 15. decembra.
SAD će zadržati 25 posto carina na kineski uvoz u vrednosti od 250 milijardi dolara, ali će prepoloviti carine na 7,5 posto na uvoz vredan 120 milijardi dolara.
Ipak, na azijskim berzama jutros ne vlada euforija jer ulagači čekaju dalje detalje sporazuma.
„Trgovinski dogovor pozitivan je za tržišta, ali ulagači čekaju nove detalje. Moguće je da će neki biti razočarani jer carine nisu smanjene toliko agresivno koliko su očekivali", kaže Rajan Felsman, ekonomista u kompaniji “CommSec”.
Podršku tržištima pružaju i rezultati prošlonedeljnih britanskih parlamentarnih izbora, prema kojima je konzervativna stranka premijera Borisa Džonsona osvojila većinu u parlamentu, što će Džonsonu omogućiti da sprovede Bregzit 31. januara, kako je i obećao.
A na valutnim tržištima, dolar je oslabio nakon znatnog skoka u petak. Njegov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo je jutros na 97,067 bodova, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosio 97,20 bodova.
Pritom se kurs dolara prema japanskoj valuti stabilno kreće oko 109,40 jena.
Američka valuta je oslabila prema evropskoj, pa je cena evra dostigla 1,1135 dolara, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosila 1,1120 dolara.
Cene nafte su pale, nakon što su prošle nedelje porasle više od 1 posto i dostigle najviše nivoe u gotovo tri meseca.
Na američkom tržištu je cena barela jutros oslabila 0,40 posto, na 59,83 dolara, dok je na londonskom tržištu barel pojeftinio 0,37 posto, na 64,95 dolara.