Na azijskim berzama u ponedeljak su cene akcija pale, jer ulagači strahuju da će zbog širenja koronavirusa paraliza delova ekonomije potrajati još mesecima, što bi, uprkos velikim monetarnim i fiskalnim podsticajima, dovelo do ogromnih ekonomskih šteta.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,00 h minusu 1,1 posto.
Pri tome je na Tokijskoj berzi Nikkei indeks pao gotovo 3 posto, dok su cene akcija u Južnoj Koreji, Šangaju, Hong Kongu i Singapuru skliznule između 0,8 i 2 posto. U Australiji su porasle 4,5 posto.
Podršku tržištima prošle nedelje su pružale vesti o paketu pomoći američkoj ekonomiji od oko 2.200 milijardi dolara, koji je dogovoren u Kongresu, kao i poruke iz američke središnje banke Feda, o vanrednim merama za povećanje likvidnosti na tržištima.
I vlasti drugih zemalja pokušavaju podržati ekonomije, ali mnogi delovi ekonomija jednostavno su paralizovani, jer je u nastojanjima da se zaustavi širenje koronavirusa tri milijarde ljudi blokirano, zatvoreno u svojim domovima.
Zbog toga su, pored ostalih, analitičari JPMorgana povećali svoju procenu pada globalne ekonomije u prvom polugodištu na 10,5 posto u odnosu na isti period prošle godine.
„Smanjili smo procene za globalni BDP, uzevši u obzir dalje širenje koronavirusa u svetu, kao i povećane ekonomske štete zbog mera koje su nužne za suzbijanje zaraze“, poručili su analitičari te banke.
Vlasti najvećih svetskih ekonomija preduzimaju niz mera, kako bi ublažile predstojeću recesiju. Centralne banke smanjile su kamatne stope i uvele mere za poboljšanje likvidnosti na finansijskim tržištima.
Jutros je kineska centralna banka dodatno smanjila ključnu repo stopu za 0,20 procentnih bodova, a monetarnu politiku dodatno su olabavile i singapurske, kao i novozelandske monetarne vlasti.
Rodrigo Katril, strateg u NAB-u, kaže da je glavno pitanje na tržištima hoće li svi ti podsticaji biti dovoljni da bi globalna ekonomija izdržala udar 'koronakrize'.
„Za odgovor na to pitanje trebale bi se znati razmere blokada i koliko će se dugo te mere sprovoditi. Ipak, to je velika nepoznanica i tržišta će ostati nesigurna sve dok odgovor na to pitanje ne bude jasniji“, kaže Katril.
Britanske vlasti upozorile su svoje građane da bi mere blokade mogle potrajati mesecima, dok je predsednik SAD-a Donald Tramp produžio preporuke za socijalne restrikcije do kraja aprila, mada je još nedavno najavljivao otvaranje ekonomije do uskršnjih praznika.
A na valutnim tržištima dolar je nastavio da slabi, što je posledica agresivnog popuštanja monetarne politike Feda i povećanja dolarske likvidnosti na tržištima.
Jutros je dolarov indeks, koji prati kretanje američke prema šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo na 98,71 bod, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosio oko 99,40 bodova.
Pritom je kurs američke u odnosu na japansku valutu pao sa 107,90 jena, koliko je iznosio u petak, na 107,30 jena.
Američka valuta je ojačala u odnosu na evropsku, pa je cena evra skliznula na 1,1095 dolara, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosila 1,1140 dolara.
Cene nafte su nastavile da klize, iako su pod pritiskom već pet nedelja zaredom. Jutros je na američkom tržištu cena barela potonula 4,5 posto, na 20,55 dolara, dok je na londonskom tržištu barel pojeftinio 5,8 posto, na 23,47 dolara.